Ако имате младу ћерку или нећакињу која одраста у култури Северне Америке, може бити тешко наћи позитивне узоре за њих, посебно на телевизији и филму. Ако је ваш циљ да они одрасту као јаки, самоуверени и способни појединци, проналажење узора које могу гледати у својим годинама формирања је у најбољем случају тежак предлог.
Медији у Сјеверној Америци препуни су снажних и способних мушких ликова. Изгледа да постоји идеја да мушки протагонист продаје, а протагонистица не.
Култура у Северној Америци учи децу да дечаци раде ствари, а девојке их подржавају. Која је цомплете бунк. Али то је оно што наши медији опћенито уче нашу дјецу.
Диснеи анимација је преовлађујући примјер; било би тешко наћи било коју женску протагонистицу која не захтијева помоћ мушких ликова да би освојила препреке у њиховим приче. Тамо гдје женски ликови заузимају водеће мјесто у Диснеиевим филмовима (а мало их је), њихове приче су испричане с обзиром на њихове мушке односе, а ти односи покрећу причу.
Постоји идеја да женски протагонист неће продати северноамеричком потрошачу.Као што је добро написано као што Пикар филмови могу бити, свакако надмашујући све што је Диснеи написао у посљедње три деценије, постоји недостатак женских протагониста у њиховом опусу такође.
Постоје изузеци у северноамеричким медијима, Дора Екплорер, на пример. Али чак и тај изузетак има своје проблеме. Изузетно је једноставна. И то са уским прозором видљивости за децу.
У корацима Хаиао Мииазаки и Студио Гхибли из Јапана. Сада Јапан није баш матријархално друштво. То говорим, наравно, јер је Јапан јако патријархалан. Дакле, када Мииазаки пише приче са јаким и способним женским протагонистима, сигуран сам да то чини у знак протеста и као контрапункт јапанској култури.
Када је моја нећакиња рођена, узео сам на себе да почнем да скупљам колекцију филмова Студија Гхибли за њу док је одрастала. Она не говори јапански, а деца имају мало стрпљења или вештине са титловима - али на срећу, енглеске дубове постоје. Диснеи, чак и с обзиром на слабост властитог каталога, мора добити неке похвале што им је потребно да ослободе филмове Студио Гхибли у Сјеверној Америци, и са прилично компетентним енглеским дубовима.
Тако је прва изложба моје нећаке Студио Гхиблију почела око пет година са Ми Неигхбор Тоторо. То је гутала бескрајно неколико година. Одатле је дипломирала на Кики'с Деливери Сервице, Понио и Арриетти. После тога, Дух је отишао, Цастле ин тхе Ски, Мачка се враћа, и Ховл'с Мовинг Цастле. И на крају, када је имала око једанаест година, на зрелије титуле принцезе Мононоке и Наусицаа из Долине ветра.
Ништа не надмашује добро родитељство. Чак ни велика приповиједања.
У већини Гхибли филмова са женском протагонистом, женка добија дан на основу својих заслуга. Тамо где однос са мушкарцем може бити очигледан, та веза не покреће причу, и често ће жена одбацити сваки мушки напредак док се њен задатак не заврши. Ако је женка спашена од стране мушкарца, та се услуга враћа с њом у неком тренутку.
Ако имате младу ћерку или нећаку, а ви сте тражење позитивних, утицајних узора за њу у филмском медију не можете много боље од Студија Гхибли. Не постоји гаранција да ће одрасти јака и сигурна, да Милеи Цирусес и Јерсеи Схорес на свету неће на крају преузети њен живот, али барем са Студио Гхибли у правом смеру од малих ногу. То не може да има неки позитиван утицај.
Оцјене наведених филмова:
- Ми Неигхбор Тоторо: А +
- Услуга испоруке Кикија: А
- Понио: Б
- Арриетти: Б +
- Спиритед Аваи: А +
- Дворац на небу: А-
- Мачка се враћа: А
- Ховл'с Мовинг Цастле: Б
- Принцеза Мононоке: А
- Наусицаа оф тхе Валлеи оф тхе Винд: Б +