Садржај
- Једноставна графика (и звук)
- Проблеми са дизајном карте
- Огромна разноврсност оружја ... са огромним проблемима равнотеже
- Укратко
Гунцрафт, брзи пионир индие вокела развијен од стране Екато игара, лансиран пре пар месеци на Стеам-у са мало фанфара поред уобичајене функције насловне стране. Није изненађујуће да је на Стеам форумима игре нападнуто од стране стотина рантинг интернет становника, који су се спотицали да извуку своје речи што је брже могло, рекавши свима да је игра у питању. Аце оф Спадес и / или Минецрафт. Без обзира на чињеницу да је игра стријелац у стилу смрти, са мањим картама Аце оф Спадес или Минецрафт. Такодје нема пузаваца, зомбија, оваца, занатских столова и инвентара, али то не треба ни да се каже.
Волела бих да свима кажем да је игра апсолутно савршена и да ће данас засјати новим светлом у свету стрелаца. Волела бих да говорим о дизајну карте и невероватном балансу оружја.
Али не могу, јер бих лагао.
Оно што игра има је много начина игре, пуно карата и много прилагођавања. Све су то саме по себи добре ствари, али игра се понекад не осјећа завршена. Забавно, сигурно, али недовршено.
Једноставна графика (и звук)
То је стрелац воксела, тако да су карте игара направљене од коцки. Игра има врло ниску резолуцију и нема графичких опција. Покреће се на највишим и најнижим поставкама, јер уређаји нису имали ни времена ни ресурса за креирање више поставки и резолуција текстуре. Многи људи протестују против овог избора, али се слажем са тим. Није као да је игра велика сила. Графички стил функционише, и не могу да их нагурам да имају игру са лепом графиком која ради на великом броју система. Једина ствар коју ћу ударити је да је то аматерски дизајн менија. Озбиљно изгледа да у њу није ушла никаква радња, и она не реагује на пола времена.
Игра има звук, само се не издваја довољно. Имате кораке, експлозије и тему менија. То је то.
Проблеми са дизајном карте
Игра траје после Зов дужности овде, у смислу да није инхерентно неуравнотежен у свом дизајну, али није свако оружје корисно на свакој мапи.
Ако сте икада свирали оригинал Аце оф Спадес, или чак Теам Фортресс 2 или било Куаке наслова, онда бисте знали разлику. У тим играма свака мапа има специфичну ситуацију у којој свака класа оружја може бити корисна. Има дугих ходника, отворених простора, торњева, високог тла, равног терена ... Ниједно оружје неће бити изостављено из карте, и свако оружје има положај на којем може да сија.
Гунцрафт није та игра. Неке мапе ће имати огромне објекте од којих ћете моћи да гађате, други ће имати потпуно раван терен, а неки ће имати и хеликоптере који ће вам омогућити огромну предност ако одете на небо пред вашим противником. За неке људе ово би могло бити у реду. Али од некога као што сам ја, који долази из стрелаца у арени, ово није превише забавно.
Огромна разноврсност оружја ... са огромним проблемима равнотеже
Има много оружја. Као у, много. Можете их чак и прилагодити како би их се издвојило од генеричког дизајна. Али нека оружја су боља од других. Већи пиштољ ће вам дати малу брзину кретања, али огроман потицај за оштећење ако можете слетети (што дефинитивно можете, јер трзај готово да и не постоји) Лакше оружје ће дати благи потицај брзини кретања, али узет ћеш велики погодак и за штету и за брзину напада. Дакле, ако мапа не захтијева снајперско дјеловање, имат ћете гомилу људи који полако ходају уоколо и пуцају једни на друге с највећим пиштољем на којем могу добити своје руке. Иначе, немаш среће.
Укратко
Гунцрафт је забавна игра, и може вас држати у кратком распону од неколико минута. Али тешко је ући и не држати се. Не видим себе да играм ову игру као овисност као и други стрелци.
Наша оцјена 7 Игра још треба побољшати.