Ворлд оф Варцафт, игра која можда никада неће умрети. Сви смо провели безброј сати на овој игри брусењем носача, злата, опреме или других пиксела.
Хтео бих да вам кажем моју причу о ВоВ-у. Моја ВоВ авантура је почела прије 9 година у класичном на магичном подручју Еонара. Видео сам мог оца како се игра на његовом скитници у рудницима јужно од Голдсхиреа. Ја заиста могу јасно да видим ту слику у свом уму. Не знам како, али успио сам јако уживати у игри, иако нисам имао ни једну ријеч енглеског у школи, ријетко сам имао било који лик изнад разине 20. И једно злато ми је било богатство у тим данима. Једног дана сам покренуо Хуман Варриор (хтео сам да га назовем Еммер, који је холандски за Буцкет, али од када сам имао око осам година тада сам писао Емер). Емер је био први лик којег могу запамтити као постигнуће. Дошао сам до нечега на нивоу 37, и управо сам завршио потрагу за Вхирлвинд Аке / Берсеркер Станце. Из неког разлога одлучио сам да уопште не волим Емерову појаву (Његова коса је била заиста страшна, а берберници нису били у класичној класи) па сам одлучио да га обришем. Одлуку коју још увек жалим до данас.
Након неког времена направио сам ратника као мушког ноћног патуљка као почаст мом првом озбиљном карактеру и назвао га (изненађење изненађење) Емер.
Одлучио сам да ће он бити мој први максимални лик и мој главни лик. И јесте. О радости када сам коначно погодио максимални ниво од 90! Моја тренутна опрема је некако лоша, али игра је још увијек забавна. Шта су ти урадили Емер ?! Зашто су вас натерали да прескочите као што нема брига на свету ?! Након што сам мало смирио прескакање одлучио сам гоогле име Емер и испоставило се да је то ирско женско име (Неће вас оставити на миру, хоће ли Емер?).
Иако је Еонар исушио празан простор, увијек сам остао на царству, због добрих успомена које сам имао и дивних људи које сам тамо срео. Такође сам се недавно придружио добром савезу са тако много лепих људи. Чак сам успео да повучем неке пријатеље у играње ВоВ-а, што је само толико појачало искуство.
Претпостављам да је морал ове приче: ВоВ не значи имати најбољу опрему или највише злата, али гринд / фарм / тамница ради са пријатељима који раде према овом епском гребену или овом кулу. После свега, заједница је оно што ВОВ одржава живим и забавним за игру.
Надам се да је моја прича читљива, а можда се и неки људи могу повезати.
Емер